Sedam uslova za Ukrajinu koji bi označili trajni prekid sukoba! Putin igra na kartu KRAJA RATA!

Rusija će zahtevati da Ukrajina drastično smanji vojne veze sa NATO i postane neutralna država sa ograničenom vojskom u bilo kakvim pregovorima sa novim predsednikom SAD Donaldom Trampom, prenose američki mediji.

Sve više uveren da ima prednost na bojnom polju u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je odlučan da postigne svoj cilj da Kijev zadrži van NATO-a i ograniči njegove vojne sposobnosti.

Stav Kremlja je da, iako neke članice NATO-a mogu nastaviti da šalju oružje Ukrajini u skladu sa bilateralnim bezbednosnim sporazumima, nijedno od tog oružja ne bi trebalo da se koristi protiv Rusije ili za ponovno preuzimanje teritorije, piše Blumberg.

Ovi strogi početni zahtevi će skoro sigurno biti neprihvatljivi za ukrajinske lidere kako se rat približava trećoj godini. Stav ruskog lidera je takođe u suprotnosti sa Trampovom izjavom da želi da okonča sukob što je pre moguće, i da bi mogao biti osmišljen tako da Moskvi da prostor za pregovore. U međuvremenu, ruski napredak u istočnoj Ukrajini je spor i ostvaren je uz velike gubitke.

Postoje ograničeni razgovori

Ukrajina i Rusija imaju ograničene razgovore u Kataru o pravilima zaštite nuklearnih objekata od napada.

Ukrajinski zvaničnici upoznati sa razgovorima istakli su da su jedini pregovori između Kijeva i Moskve trenutno ograničeni na razmenu zatvorenika i povratak deportovane dece.

Ruski uslovi takođe uključuju zadržavanje barem de fakto kontrole nad skoro 20 odsto teritorije pod kontrolom Rusije u Ukrajini, uključujući poluostrvo Krim, koje je pripojeno 2014, iako je Moskva otvorena za neke teritorijalne razmene.

Tramp je prošle nedelje rekao da je planiran sastanak sa Putinom, iako je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u ponedeljak rekao da još nisu obavljene značajnije pripreme za razgovore. Pregovori o okončanju sukoba još nisu počeli.

U novembru je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski umanjio mogući prekid vatre dok Rusija još uvek okupira teritoriju, rekavši da bi Kijev trebalo da se osloni na diplomatiju da povrati zemlje koje je Moskva zauzela.

Iako novi američki lider i njegovi ključni savetnici pokazuju malo entuzijazma za obavezujuće bezbednosne garancije za Ukrajinu, posebno kroz članstvo u NATO-u, neki u Trampovom taboru podržali su pružanje podrške Kijevu ako se uključi u diplomatiju da pregovara sa pozicije snage.

Najveća zabrinutost Ukrajine je da bi prekid borbi omogućio Rusiji da se pregrupiše i ponovo napadne, zbog čega Kijev kaže da mu je potrebno zapadno oružje i dovoljno jaka vojska.

Neutralna i bezopasna Ukrajina

Ukrajina "treba da bude neutralna, bezopasna i ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude predstraža NATO-a ili SAD. Trebalo bi da ima malu vojsku, dovoljnu da zaštiti granice Ukrajine od izbeglica i da obavlja policijske funkcije, ali ne dovoljno veliku da se bori protiv Rusije". Ruski nacionalistički tajkun i saveznik Kremlja Konstantin Malofejev rekao je u intervjuu prošlog meseca.

Neutralni status treba da bude uključen u ustav Ukrajine, rekao je Malofejev u Moskvi.

Pre nešto više od godinu dana, Putin je indirektnim kanalima preneo visokim američkim zvaničnicima da bi potencijalno mogao da razmisli o odustajanju od svog insistiranja na neutralnom statusu Ukrajine, pa čak i od protivljenja eventualnom članstvu u NATO, izjavila su dva izvora bliska Kremlju na vreme. Putin je više puta koristio pretnju ulaskom Ukrajine u NATO kao ključni razlog za svoju invaziju, a izveštaji o mogućoj terenskoj istrazi naišli su na skepticizam u SAD.

Od tada se vojna situacija Rusije poboljšala kako napreduje na frontu u istočnoj Ukrajini. To je ohrabrilo Putina da zauzme tvrđi stav.

Naravno, Ukrajina i dalje drži teritoriju u ruskoj Kurskoj oblasti nakon iznenadnog upada prošle godine, što bi moglo biti pregovaračka moneta ako Kijev uspe da je zadrži, a SAD su u petak najavile do sada najopsežnije i najagresivnije sankcije ruskoj trgovini naftom.

Minimalni zahtevi Rusije su neutralna Ukrajina, zaustavljanje daljeg širenja NATO-a u postsovjetskim državama i striktna ograničenja veličine ukrajinske vojske, smatra Pavlo Danilin, politički analitičar koji radi sa Kremljom.

Putin je rekao da svaki mirovni sporazum treba da bude zasnovan na takozvanom Istanbulskom sporazumu. Prema najnovijem nacrtu tog dokumenta, od proleća 2022. biće zabranjeni strani vojnici u Ukrajini, zajedničke vežbe i članstvo Kijeva u bilo kom spoljnom vojnom savezu, rekao je ruski lider u junu.

Američki mediji su prošle godine objavili detalje iz dokumenata koji su precizirali da strano oružje ne bi trebalo da ulazi u Ukrajinu, uključujući rakete. Dve strane su ostale u neslaganju oko određenih tačaka, uključujući ograničenja za ukrajinske oružane snage, navodi se u publikacijama.

Rusija je insistirala na ograničavanju ukrajinskih oružanih snaga na 85.000 ljudi i 342 tenka i ograničavanju dometa ukrajinskih projektila na 40 kilometara, dok je Ukrajina želela vojsku od 250.000 vojnika i 800 tenkova i domet raketa od 280 kilometara.

Dve zemlje takođe nisu mogle da se dogovore o bezbednosnim garancijama koje bi Ukrajina dobila - verovatno ključni element budućih pregovora.

Bonus video:

(Espreso/Klix.ba)